Latinski: Crocus sativus

Engleski: saffron

Francuski: safran

Nemački: Safron

Italijanski: zafferano

šafran je biljni rod trajnica iz porodive perunika (Iridacea). U rodu ima stotinak vrsta. Kod nas raste oko petnaest vrsta šafrana. Iz lukovice rastu uski listovi, slični travi. Cvetovi su plavoljubičasti i veliki. Svaki cvet ima tri duga crvena prašnika, koji štrče iznad cveta. Po tome se razlikuju od otrovnog jesenjeg mrazovca Colchicum autumnale. Trodelni tučkov žig je intenzivne žute boje i od njega se dobija začin. Naraste do 15 cm. Potiče iz Sredozemlja, a najveći uzgajivači su španija i Indija.

Istorijat

Glasnik bogova Hermes je ranio svoga prijatelja, smrtnika Krukosa i tamo gde je pala kapljica njegove krvi, izrastao je šafran. Reč “šafran” dolazi iz arapskog jezika i znači “žut”. Poznavali su ga Sumerci pre 5000 godina. Pominje ga i Homer u Ilijadi. Indijci su šafranom bojili odeću na Budinim skulpturama. Rimljani su njime mirisali kupališta i javne dvorane. Arapi su podsticali gajenje šafrana u španiji. U srednjem veku su ga smatrali afrodizijakom.

Opis začina

Kao začin upotrebljavaju se sušeni žigovi tučka vrste Crocus sativus. Dugi su od 2, 5 do 4 cm, narandžastocrvene boje. Ima ga i mlevenog. Za kilogram začina je potrebno 150.000 cvetova, a za tu količinu je potrebna površina od 2000 m². Zato je sasvim razumljivo zašto je taj začin tako skup. Miris mu je prefinjen i podseća na med, dok je ukus oštar, gorkoslatkast i bez ljutine.

Upotreba u kulinarstvu

šafran se koristi kao začin i za davanje boje mediteranskoj kuhinji i azijskim kuhinjama. španska paelja, provansalski bouillabaisse i italijanski rositto a la Milanese koraju da budu začinjeni i obojeni šafranom. U mnogim kuhinjama važan je začin za jela od pirinča, školjki i belog mesa. Njime se začinjavaju poslastičarski i pekarski proizvodi. Daje ukus i boju likerima. Ne valja da se peče i prži.

Ostalo

šafranom se nijansira kosa. Dodaje se parfemima. Podstiče apetit, poboljšava san i umiruje grčeve u želucu i crevima.