Latinski: Nasturtium officinale

Engleski: Watercress

Opis biljke 

Potočarka (dragušac, ugas, gardun) je poreklom iz Evroazije. Danas je rasprostranjena u Severnoj Americi, Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Kao lekovito sredstvo su je prepisivali staroegipatski i rimski lekari. Potočarka je višegodišnja zeljasta biljka, čija stabljika puzi po zemlji ili pliva po vodi. Stablo je mesnato i naraste do 60 cm. Listovi su dugi od 4 do 12cm. Beli cvetovi pojavljuju se iznad vode od marta do oktobra, grupisani su na krajevima stabljike. Cvetovi su dužine 3-5 mm sa 4 latice. Ima tanke, blago zaobljene, cilindrične mahune 10-25 mm dugačke. Semenke su male, okrugle, promera 1 mm, a raspoređene su u četiri reda unutar mahuna. Koren je tanak i fibrozan. Razmonožava se fragmentima stabla i semenom. Odlikuje se oštrim mirisom i ljutim, gorkastim ukusom. Ukus listića podseća na rotkvicu i gorušicu. Ljutina se gubi veoma brzo. Naseckanim listićima začinjavaju se salate, supe, pečeni krompir i namazi kojima je osnova svež kravlji sir. Salata od listića potočarke osvežavajuća je i izvanredna uz odreske. Koristi se kao začin za salate pikantnog, ljutog ukusa, za pikantne sosove, za sendviče, kuvana jela, pite, omlet. Može se dodavati i pečenjima ili kao zamena za peršun u supama i čorbama. Ne smeju ga koristiti trudnice i oboleli od bolesti bubrega, od obolenja dvanaetopalačnog creva. Potočarka sadrži značajne količine gvožđa, kalcijuma i folne kiseline, vitamin A i C, eterično ulje, flavonoide, fosfor, beta-karoten, jod, proteine, sumpor. Posebno je bogata kalijumom. Potočarka raste u rekama i drugim plitkim svežim vodama. Preferira hladnu, tekuću vodu,  a uspeva i na vlažnom tlu pored vodenih površina. Pogodna je za gajenje kao kultura, a najbolje napreduje u vodi, koja je blago alkalna. Raste isključivo u ekološki zdravim, nezagađenim sredinama. Najlekovitiji deo biljke su listovi. Potočarka je izuzetno lekovita biljka. Korištena je u medincinske svrhe od davnina za razne bolesti. Koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži. Podstiče probavu, deluje povoljno na metabolizam i dobar je diuretik. Koristi se kao tonik od drevnih vremena za čišćenje krvi i jetre od toksina i promoviše opšti osećaj dobrog zdravlja i kondicije. Zbog visokog sadržaja kalijuma smatra se korisnom u lečenju kiselosti krvi. Stoga je i posebno efikasna u lečenju ekcema, akni, osipa i drugih infekcija kože. Utiče na proizvodnju žuči, čime podržava funkciju jetre. Smatra se da je efikasna za iskašljavanje, da ublažava bronhitis. Poboljšava imuni sistem organizma i stimuliše metabolizam. U prošlosti je korišten za lečenje tuberkuloze, a nedavne s naučne studije su otkrile da može biti efikasna protiv bacila tuberkuloze. Skorašnja istraživanja pokazuju da potočarka kao antioksidans imaj potencijal za lečenje malignih bolesti; smanjuje oštećenje DNA belih krvnih stanica – što se smatra „okidačem“ za razvoj bilo koje vrste raka.