Poreklo

Poreklom je iz Evrope, ali se danas uzgaja širom sveta. Mnogi je vole zbog njenog prijatnog mirisa i osvežavajućeg ukusa, pa se osim u svrhe lečenja koristi i u kuhinji kao začin koji naglašava svežinu i upotpunjuje ukus, kako slatkih tako i slanih jela. Zovu je još i nana ili metvica.

Prvi put se spominje u grčkoj mitologiji kroz dve različite priče: prva  kaže da je nimfu Mentu zavodio Had, bog Podzemlja, čija je kraljica Persefona postala ljubomorna i pretvorila je u biljku, mentu. Prema drugoj priči, Menta je bila nimfa koju je voleo Pluton, a koji ju je pretvorio u mirisnu biljku kako bi ugodio svojoj ljubomornoj, uvređenoj supruzi..

 

Lekovitost

Istraživanja su pokazala da menta sadrži antibakterijske i antivirusne komponente, ali još uvek nije utvrđeno protiv kojih je virusa i bakterija efikasna. Čaj od mente je koristan kod stomačnih tegoba, nadraženog želuca, bolesti disajnih organa, nervoze, a deluje i protiv prehlade i gripe. Ako se kombinuje s ruzmarinom i matičnjakom pojačava psihičku otpornost. Eterično ulje mente deluje protiv vrtoglavice, migrene, glavobolje i mučnine. Ipak, sa upotrebom ulja budite oprezni, jer može izazvati alergijske reakcije, a nipošto ga nemojte koristiti za bebe.

 

Menta u kuhinji

Menta se u kuhinji koristi najviše kao začin koji ističe ukus brojnih poslastica.Osim toga, neizostavna je u pripremi jagnjetine, a povrću daje posebnu aromu. Omiljena je posebno leti jer hladi i osvežava. Pored mladog krompira, odlično se slaže i sa drugim povrćem poput paradajza, krastavaca, graška i šargarepe. U pripremi poslastica sigurno nećete pogrešiti ako mentu dodate voću poput pomorandže, limuna, ananasa i dinje, dok kombinaciji sa čokoladom malo ko može odoleti. Od začina se dobro slaže s peršunom, korijanderom, kardamonom i bosiljkom, ali i belim lukom.