Toggle Navigation

 

Smokva (Ficus carica)

Smokva je mala voćka prijatnog ukusa čija je sočna mesnata unutrašnjost obložena brojnim tankim ljuspicama. Konzumiraju se cele, sa ljuskom ili bez nje, sveže i osušene.Boja im varira od braon do purpurno crne.

Plativoo

 

Familija: Moraceae

 

Latinski naziv: Ficus carica

 

 

 

Trenutno je u svetu poznato na stotine  različitih sorti smokvi. Razlikuju se po veličini i boji ali je ukus jedinstven za svaku sortu. Najpoznatije sorte smokvi su Zelena Mediteranska smokva i Smirna, sorta smokvi koja je nastala na području Turske. Smokva je spominjana još u knjigama Starog i Novog Zaveta dok su je stari Grci veoma cenili. Grci, Rimljani i narodi islamske vere smatrali su je za svetu biljku. Vremenom je smokva prenešena iz Grčke i mediteranskih zemalja u ceo svet, gde je uspela ukrštanjem i održavanjem da opstane. Generalno drvo smokve dostiže malu visinu, oko 3 metra, ali se grane veoma šire tako da širina krošnje smokve može da bude i 15 metara. Listovi smokve su veliki, svetlo zelene boje. Smokve spadaju u osetljivije voće tako da sveže ne mogu dugo da opstanu nakon branja. Danas se na tržištu najviše nalaze suve smokve( oko 90 % ukupne prodaje ploda). U frižiderima smokve mogu da opstanu sveže najviše do sedam dana. Koriste se za pripremu voćnih salata, serviraju se sveže za jelo ali i za pripremu kolača i dekorisanje hrane.

 

Nutritivna vrednost: Sveže smokve su bogate vitaminom B6 dok su suve smokve bogate dijetnim vlaknima čije se unošenje preporučuje svima.