Trenutno je u svetu poznato na stotine različitih sorti smokvi. Razlikuju se po veličini i boji ali je ukus jedinstven za svaku sortu. Najpoznatije sorte smokvi su Zelena Mediteranska smokva i Smirna, sorta smokvi koja je nastala na području Turske. Smokva je spominjana još u knjigama Starog i Novog Zaveta dok su je stari Grci veoma cenili. Grci, Rimljani i narodi islamske vere smatrali su je za svetu biljku. Vremenom je smokva prenešena iz Grčke i mediteranskih zemalja u ceo svet, gde je uspela ukrštanjem i održavanjem da opstane. Generalno drvo smokve dostiže malu visinu, oko 3 metra, ali se grane veoma šire tako da širina krošnje smokve može da bude i 15 metara. Listovi smokve su veliki, svetlo zelene boje. Smokve spadaju u osetljivije voće tako da sveže ne mogu dugo da opstanu nakon branja. Danas se na tržištu najviše nalaze suve smokve( oko 90 % ukupne prodaje ploda). U frižiderima smokve mogu da opstanu sveže najviše do sedam dana. Koriste se za pripremu voćnih salata, serviraju se sveže za jelo ali i za pripremu kolača i dekorisanje hrane.
Nutritivna vrednost: Sveže smokve su bogate vitaminom B6 dok su suve smokve bogate dijetnim vlaknima čije se unošenje preporučuje svima.