Prve stabljike divljih malina su pronađene u praistoriji na teritoriji Azije. Crvene kupine, kako su su maline još zvale, su kultivisane u Evropi pre 400 godina. U 19. veku bilo je poznato oko 40 vrsta malina koje su se raširile po Evropi ali i na američki kontinent. Maline rastu na žbunastom drvetu koje može da naraste do visine od 3 metra. Uspeva na prostorima sa toplim letima, blagim zimama i suvim i toplim krajevima. Potrebno je oko 3 godine kako bi žbun počeo da rađa plodove. Zrele maline se moraju pažljivo brati jer su sklone uništenju pri čvrstom dodiru. Deo njih se pakuje u specijalne kontejnere i transportuje u markete dok se najveći deo smešta u hladnjače. Maline je najbolje jesti 1-2 dana nakon berbe. Ako je moguće nemojte ih prati jer prilikom pranja maline apsorbuju vodu i postaju mekane. Od malina se pripremaju kolači, pudinzi, voćni jogurti, mogu se cediti u sokove i biti izvrstan dodatak voćnim salatama.