Prirodno stanište kivija je dolina reke Jangce u Kini odakle je kivi prvo odnešen na Novi Zeland a zatim i u ostale delove sveta. Sa planskom proizvodnjom kivija se počelo tek ’60-ih godina 20. veka. Kivi raste na drvenkastoj lozi koja rađa velike listove. Kada je zrenje voća u punom jeku potrebno je podupreti drvo kako bi voće opstalo i kako se ne bi oborilo na zemlju i uništilo plod. Cvetovi muškog i ženskog pola rastu na različitom drveću. Drvo kivija sa muškim odlikama ne rađa plodove ali se njegovi cvetovi koriste za aranžiranje i dekoraciju zbog lepih cvetova koje rađa. Proces života kivija se sastoji od sadnje, kalemljenja, orezivanja i rađanja plodova. Taj proces traje oko godinu dana dok je kod nekih sorti potrebno i 2-3 godine. Ceo proces od cvetanja do zrenja ploda traje oko 220 dana.
Ukoliko ste tokom berbe primetili da kivi nije sazreo u potpunosti držite ga oko 2-3 dana u papirnom džaku koji je izbušen na sobnoj temperaturi kako bi postigao zrelost. U plastičnoj kesi ga možete čuvati u frižideru oko 2 nedelje. Najčešće se konzumira svež ali ga možete pripremiti i u salatama kao i ćeđen u soku.