Jagode su bile poznate ljudima još pre 2000 godina dok su u Italiji u 3. veku p.n.e. bile pronađene divlje jagode, slatkog ukusa ali po veličini dosta manje u odnosu na jagode koje mi konzumiramo. Severnoamerički Indijanci su ubirali plodove jagoda, konzumirali ih sveže ali i sušili za zimu i pravili od suvih plodova čorbe i supe. Danas je poznato na stotine različitih sorti jagoda u svetu u zavisnosti od podneblja gde se uzgajaju. Najčešće se nalaze od ranog proleća do ranog leta ali se takođe u nekom krajevima ubiraju do novembra meseca. Za rast i rađanje potrebno im je vlažno peskovito zemljište, topli dani i blage prijatne noći. Iz korena se rađa cvet bele, a nekada i roze boje. Nakon cvetanja pojavljuju se male bobice iz kojih sazreva jagoda u crvenoj boji.
Nakon berbe jagode se mogu držati u hladnim prostorijama najduže 24 sata pre nego što se u hladnjačama transportuju do marketa. Ukoliko jagode nisu prskane nekim hemikalijama nije ih potrebno prati već ih odmah konzumirati. Najčešće se dodaju u kolače, sladolede i kremove. Miksovane sa jogurtom daju izvrstan osvežavajući napitak niske kalorične vrednosti dok je džem od jagoda prava slatka čarolija.