Prve sorte šargarepe bele i žute boje sadile su se u Avganistanu odakle su donete na obale Mediterana. Od doba dolaska kolonista šargarepa se sadi i na prostorima Severne i Južne Amerike. Plod šargarepe mora biti svetao i čvrst kako bi ga mogli ubrati. Krunica na vrhu ploda mora biti zelene boje dok su tamne nijanse indikatori starosti ploda. Spakovane šargarepe mogu se držati u frižideru duže od mesec dana. Peršunasti deo šargarepe je potrebno zatvoriti u posude kako ne bi izgubile svežinu i boju. Sa izuzetkom cvekle šargarepa spada u red povrća koja je izuzetno bogata šećerom. Poželjno je da se jede sveža ili miksovana kao odlična užina. Može se dodavati u salate, kao dodatak puteru od kikirikija ili dodavati u pite, hlebove i peciva. Kuvana šargarepa poboljšava ukus supama, čorbama i ostalim kuvanim jelima.