Poznato je na stotine sorti kupusa širom sveta. U zavisnosti od podneblja gde su se ukrštali i sadili mogu biti manji ili veći i razlikuju se po obliku listova i boji. Prvi zapisi o uzgajanju kupusa datiraju iz Grčke književnosti u periodu 600 godina p.n.e. Kupus kakav danas poznajemo razvio se na teritoriji Severne Evrope na lokalnim farmama. Prilikom sadnje najpre se kupus drži u sadnicama od 1 do 2 meseca. U tom periodu kupus morate čuvati od velikih kiša i jakih vetrova. Nakon presadjivanja kupusu je potrebno oko 200 dana da sazri. Ubrani kupus može da se neisečen čuva u frižideru duže od mesec dana. Koristimo ga svežeg u salatama a izvrstan je i kao kuvano jelo. Dobar je kao dodatak mesnim jelima a i u čorbama i supama. Svež kupus se može kiseliti i kao takav ništa ne gubi od svojih nurtitivnih svojstava. Poseban specijalitet, naročito na prostorima Balkana, od kiselog kupusa su sarma i podvarak.