Danas se u svetu uzgajaju tri vrste karfiola. Najprisutnija i najprodavanija je sorta belog karfiola. Zeleni karfiol je nastao hibridizacijom pre 10 godina. Postoji i purpurni karfiol ali se slao koristi. Karfiol se pojavio u mediteranskom delu Azije pre 2000 godina kada je počela njegova planska sadnja. Od 16. veka se sadi i u Zapadnoj Evropi a početkom 20. veka se počeo saditi u Severnoj Americi. Za razvoj mu je potrebna umerena klima, vlažno zemljište. S obzirom na povoljne klimatske uslove na različitim meridijanima karfiol je dostupan cele godine. Seme se najpre stavlja u rasad odakle se posle 4-5 nedelja sadi u zemlju. Potrebno mu je od 80-110 dana da sazri za berbu. Tokom berbe mora se voditi računa da se ne oštete cvetovi jer su jako krhi. Nakon berbe se može smestiti u najlonske vrećice i držati u frižideru nekoliko dana. Odličan je kao dodatak salatama, kuvan u čorbama i kao dodatak određenim pecivima.