Opis biljke Baštenka grbica je Rimljanima bila jedna od omiljenih biljaka. U zapadnoj i srednjoj Aziji još uvek može da se nađe nekultivisana vrsta ove biljke. Mladi listići podsećaju na gorušicu, a stariji postaju ljući i ukusom podsećaju na biber. Aroma se veoma brzo gubi, pa se ne suši i ne kuva. Naseckanim listićima začinjavaju se salate i svež kravlji sir. Jede se pripremljena kao salata. Dobra je kao dodatak mešanim pićima od povrća. Grbica potiče s područja Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg Istoka. Čini se da su je vrlo cenili i stari Egipćani jer su semenke grbice pronađene u faraonskim grobnicama. Rimljani su je doneli u Srednju Evropu. Grbica ili kreša jednogodišnja je biljka, visine 30 do 50 centimetara, ovalnih listića i belih ili ružičastih cvetova. Danas postoje različite vrste jednostavnih, kovrdžavih i krupnih listova. Grbica dobro uspeva u svakom zemljištu umerene vlažnosti. Najbolje joj odgovaraju topliji, sunčani i polusenoviti položaji, ali može uspevati i u senci ako joj je dovoljno toplo. Od marta do septembra ili oktobra grbica se gaji na otvorenom, dok zimu provodi u kući na prozoru. Za jelo se koriste mlade klice te listovi i cvetovi odraslih primeraka. Za grbicu je karakteristična oštra aroma. Beru se cele mlade biljke visine 7 do 10 cm. Grbica se koristi samo u svežem stanju, tada joj je očuvan ukus i vitamin C kojim je posebno bogata. Zbog svoje oštre arome dodaje se u maslac, svežu salatu ili mladi sir. Osim što je aromatičan začin, grbici se pripisuju i lekovita svojstva: smatra se da jača srce, podstiče stvaranje eritrocita te ublažava glavobolju i zubobolju.